Zašto je PREŽIVETI BEOGRAD najbolja serija SEZONE?

Bara puna punoglavaca, i tek poneka riba. Ukratko, ovako bi se mogla opisati aktuelna sezona na domaćim televizijama, makar kad je reč o ponuđenom serijskom sadržaju, pošto ono što se nudi od emisija (na njihovu sreću) ovog puta nećemo komentarisati. Zašto punoglavca – nadamo se da ste to razumeli u startu, ali hajde da pojasnimo. Punoglavac – potencijal da se izraste u nešto, ali, svakako, ne u nešto veće od žabe. Jer domaćim autorima, osim u pogledu kvantiteta, kvalitet baš i ne ide od ruke. Zato, kao krajnji rezultat, najčešće, posle silnog naduvavanja (opet poput žabe) dobijemo jedno veliko KREEEK. Tako se iza privlačnih naslova i ideja, mahom, kriju svi horori realizacije istih koji iznova ukazuju na to koliko smo loši u – režiji, dramaturgiji, fotografiji i pisanju scenarija. Jadnim glumcima, kad oduzmeš tih par, za bilo koji TV projekat „potpuno nebitnih“ sitnica, ne može pomoći ni da su im glumu na Akademiji predavali Entoni Hopkins i Meril Strip.

Ali, dosta smo mračili – „uvek mračite“ često nam kažete, zato, dalje nećemo. Hajde da komparativnom analizom onoga što nam je ponuđeno od domaćih serija ove godine, zaključimo šta je to što vredi pogledati.

Izuzmemo li Senke nad Balkanom 2, koje kada je o našem ukusu reč još nisu dokazale da su dobre, već su nas drugom sezonom samo privukle, jer je autor smirio strasti, pojednostavio radnju i podario nam malo više faktografije, a malo manje fantazije, serija koja je definitivni pobednik sezone, a veoma verovatno je i ozbiljan kandidat za jednu od boljih serija u nekoliko poslednjih godina jeste delo tima Contrast studija – Preživeti Beograd.

Do ovog zaključka došli smo nakon što smo odgledali do sada prikazane epizode pomenute serije, zatim serijala Dug moru i još jedne RTS/Telekom koprodukcije pod nazivom Grupa. Kako su ove tri serije nedavno imale premijere, a ostale čije je emitovanje počelo ranije, ne odstupaju od našeg celokupnog utiska, svešćemo poređenje na njih. Ukratko, Preživeti Beograd u odnosu na dve druge serije izdvojila se samim tim što je jedina koja se može gledati.

Svesni smo da će ovaj stav zasmetati mnogima, ali činjenica je da je Contrast tim serijom Preživeti Beograd koju kao scenarista potpisuje Đorđe Milosavljević, a kao režiser Đorđe Stanimirović, još jednom briljirao, i to u sasvim novom žanru, i kod potpuno drugačije ciljne publike. Kod mladih. Čini se, sa ovih nekoliko epizoda, čak i mnogo uspešnije nego serija Vojna akademija sa svim svojim sezonama. Razlog tome je sasvim jednostavan – još jednom je na mali ekran doneo sasvim običnu priču o sasvim običnim ljudima. Obilatu iskrenim emocijama. Takav proizvod prodaje se sam od sebe. Sve ono što ostale dve serije nisu ni pokušale da ponude.

Radnja serije Preživeti Beograd pažljivo razvijana već od prve epizode, paralelno nas vodi kroz životne priče mladih junakinja, istovremeno prateći njihov privatan i onaj studentski život.

Koliko je toga realno, koliko jeste ili nije baš tako kada je reč o životu i iskustvima studenata u glavnom gradu, pada u senku scenarija, emocija i fenomenalnog odabira glumačke postave koja je donela tu neophodnu magiju istinski velike serije. Neodoljive Nina Nešković, Tamara Šustić, Lenka Petrović i Bojana Stojković, praćene sjajnom starijom ekipom koju čine Aleksandar Srećković, Tihomir Stanić, Isidora Minić, Mira Banjac i mnogi drugi uspeli su da nam dočaraju nešto što dugo, a možda i nikada nismo videli na našim malim ekranima – Beverli Hils, Melrouz Plejs ili Nestašne godine na srpski način. Preživeti Beograd, možda, jeste priča o Beograđanima, ali na sjajan način oslikava i priču o Srbima u tom Beogradu, i celoj Srbiji. Bez krivljenja istine o tome ko smo i šta smo, kako bi se umesto realne snimila serija o nekoj pararealnoj Srbiji koja u stvarnosti ne postoji. A to je glavni problem kod dve druge serije. Ok, Dug moru je malo više crnogorska priča, ali mali narodi dele iste male i sitne komplekse, pa im ni Maljevići koji potpisuju produkciju pomenutog serijala nisu utekli.

Ključna razlika između ove tri serije je u tome što Preživeti Beograd jesu realna priča, dok ostale dve to nisu.

Da je to istina lako ćete zaključiti po tome što ćete posle prve epizode serije Preživeti Beograd odmah poželeti da pustite drugu, a da pritom niste primetili da je prošao čitav sat (sve traju približno isto). Kod Duga Moru, nakon što shvatite da je prošlo samo 19 minuta poželećete da stopirate seriju i pustite slajdšou fotografija sa crnogorskog primorja da anulirate sve one ružne slike koje je Dug moru o najvećem blagu Crne Gore uspeo da sažme u tih 19 minuta, jer, sasvim smo sigurni – nije sve tako crno.

Kod serije Grupa, odustaje se u trenutku kada Nela Mihailović zove sina, koji „valja“ drogu po beogradskim ulicama, u trenutku dok iz predratnog šporeta (recimo da mislimo na rat 1991 – 95, mada se radi o modelu za nijansu savremijem od Smederevca) vadi lazanju i ispija gutljaj crnog vina iz velike kristalne čaše nalik onima koje viđamo u američkim serijama. Ono što bi se lako moglo opisati sa „glumimo gospodu, a praziluk nam iz (zna se već iz čega) viri“ svoje obrazloženje nema u nemogućnosti te situacije, već u amaterskoj lenjosti ljudi koji su radili na seriji da se profesionalno i sa pažnjom posvete osmišljavanju likova koji na televiziji neće delovati kao karikature, već kao realno postojeće ličnosti. I to je problem koji poput prokletstva proganja domaću kinematografiju već godinama.

Uporno bežimo od istine da u Srbiji ne postoji srednja klasa koju bi trebalo da predstavlja Nataša Ninković, već da njen lik pripada bogatijem sloju siromašnih čiji su životi na neprekidnom rolerkosteru sudbine, gde se ljudi iz vožnje u vožnju nadaju da će im novi dan doneti koji dinar više.

Upravo iz takvog miljea potekli su gospodari beogradskih ulica koji su u jednom trenutku postali stvarnost o kojoj se priča u seriji Grupa. I da su oni koji su radili na ovom serijalu u priči pošli sa ovog stanovišta podarili bi nam dobru seriju. Ovako smo dobili još jednog punoglavca koji će možda postati žaba. S druge strane, crnogorska koza nostra iliti Dug moru bolan je, spor i beskrajno zamoran projekat van svakog vremena i prostora. Upravo ono što su producenti ove serije zamislili da postignu zaista su i ostvarili autori italijanskog TV krimića Kopilad Picofalkonea – brzom radnjom, kvalitetnim zapletom, sjajnom fotografijom i što je najvažnije ljudskom stranom priče koja gađa u srce, a ne u želudac kao što je to slučaj sa domaćim serijama. Tako, obična pričica o pekari sa tradicijom dužom od 100 godina čiji vlasnici ne žele da se odreknu prošlosti iako im mafija dahće za vratom, ima bar zilion puta više mernih jedinica za dušu, nego sve što se može videti u do sada prikazanim epizodama Duga moru. Dodatno, stanovnici Rosa, rekoše nam LIČNO da se u Rosama tako ne priča… Dakle, opet detalji, detalji, detalji…

Zbog svega toga Preživeti Beograd koji detaljima kulminira, na uštrb nekih drugih nedostatak lako je zaslužio našu titulu SERIJE SEZONE, i to samo zbog toga što se ne stidi onoga što Srbija jeste – Srbija.