Ciklus filmova o Šerloku Holmsu sa Bejzilom Retbounom, od 11. aprila subotom u 16.00 na RTS 2!

Od 11. aprila, Radio-televizija Srbije počinje sa prikazivanjem ciklusa filmova o Šerloku Holmsu sa Bejzilom Retbounom u glavnoj ulozi. Svih četrnaest ostvarenja biće prikazano u okvirima subotnjih mini-maratona na Drugom programu, počev od 16.00 časova.

Svaka generacija ima svog omiljenog Šerloka Holmsa. Moja je stasala uz Džeremija Breta koji ga je igrao u popularnoj britanskoj seriji emitovanoj petkom uveče kad sam bio u prvom razredu osnovne škole. I dalje pamtim kolektivnu histeriju koju je proizvela scena kada Morijarti gurne Holmsa niz Rejhenbaški vodopad.

Tada nisam znao da je ova situacija jedna od obaveznih figura u svakoj kontinuiranoj serijalizaciji Holmsa. Svakako sam je lakše podneo kada sam je opet video u Mofatovom Šerloku, dve decenije kasnije.

Adolf Hitler imao je svog omiljenog Šerloka Holmsa – bio je to Bruno Gitner koji je igrao ovog junaka u nemačkoj adaptaciji Artura Konana Dojla. Da li je Hitlera privuklo to što je poput Holmsa imao lekara koji mu je prepisao kokain, ne znam, ali u berlinskom bunkeru posle Firerove smrti pronađene su dve filmske kopije – Čovek koji je bio Šerlok Holms, parodija na ovog junaka sa najvećom filmskom zvezdom Rajha Hansom Albersom i Baskervilski pas, direktna adaptacija proizvedena u nemačkoj produkciji.

Međutim, Adolf Hitler je bio i Holmsov protivnik, i to u serijalu koji je proslavio Bejzila Retbouna, verovatno najznačajnijeg glumca koji je igrao ovu ulogu u istoriji filma.

Već tokom prve petoljetke postojanja filma kao naučnog pronalaska pojavilo se interesovanje za ekranizaciju Šerloka Holmsa.

Prvi put je prikazan na filmu još 1900. godine, a u periodu od 1921. do 1923. godine Eli Norvud ga je igrao u 47 nemih filmova, od toga 45 kratkih, i po toj ulozi je ostao upamćen. U nemoj eri, od zapaženih zvezda igrali su ga još i čuveni komičar Mak Senet kao i karakterni glumac Džon Barimor.

Bejzil Retboun je britanski glumac rođen u Južnoj Africi. Počeo je u pozorištu igrajući mahom klasični šekspirovski repertoar. Odatle je prešao na film, i zaigrao mahom uloge uglađenih negativaca, što je do dana današnjeg sudbina engleskih glumaca.

Pre nego što će zaigrati Holmsa, Retboun je tako igrao protivnika Robinu Hudu – Erola Flina, i Zorou Tajrona Pauera. Eleganciju u držanju i govoru koja je krasila njegove uglađene negativce prepoznao je studio Foks kao pravi atribut za ekranizaciju Šerloka Holmsa, i upario je Retbouna sa Najdželom Brusom kome su dali ulogu doktora Votsona.

Sa manjim prekidima, Retboun i Brus su nastupali zajedno na filmu i radiju kao Holms i Votson sve do Brusove smrti.

Prva dva filma izašla su 1939. godine. Bili su to Baskervilski pas po romanu Artura Konana Dojla i Avanture Šerloka Holmsa po komadu Vilijema DŽileta koji je u više navrata privlačio pažnju filamdžija. Foksove produkcije Šerloka Holmsa realizovane su u standardnom formatu celovečernjeg filma od sat i po, smeštene su u kanonski period Holmsovog delovanja –19. vek, i uprkos uspehu prva dva filma, serijal je prekinut.

Kada su propali Foksovi regovori sa čuvarima zaostavštine Artura Konana Dojla, prava je preuzeo studio Juniversal zajedno sa Retbounom i Brusom kao glavnim glumcima.

Njihovi filmovi bili su drugačije koncipirani. Kupili su 21 kanonsku Dojlovu priču, ali su zadržali pravo da ih znatno izmene. Isto tako prešli su sa standardnog jednoipočasovnog formata na jednočasvni format koji je u to vreme bio karakterističan za filmove B produkcije. Nesvesno, na više nivoa su anticipirali budući razvoj filmskih franšiza i televizijskih serija.

U prvom filmu Juniversalovog serijala koji je izašao 1942. godine, Holms je izmešten iz kanonskog perioda u savremeno doba, u Drugi svetski rat. Na samom početku filma Šerlok Holms i glas straha, kroz nekoliko natpisa i autorskih intervencija naglašava se da je reč o vanvremenskom junaku koji se može pojaviti i u drugoj epohi, u istim godinama u kojima je bio i u 19. veku. Šta je to nego anticipacija konvencije iz Džejmsa Bonda koji je već 57 godina manje-više istih godina, u najrazličitijim istorijskim okolnostima?

Šerlok Holms i glas straha je baziran na Dojlovoj priči ali se zapravo bavi Holmsovom istragom petokološaša u Londonu i aluzija je na Vilijama Džojsa koji je preko nacističkog radija vodio program na engleskom jeziku šireći defetizam i naglašavajući afektirani akcenat britanskih visokih klasa.

Godine 1943. Šerlok Holms se još dva puta hvata u koštac sa nacistima. U filmu Šerlok Holms i tajno oružje, rešava slučaj otetog švajcarskog naučnika kog profesor Morijarti želi da prosledi Nemcima, a u Šerloku Holmsu u Vašingtonu istražuje smrt britanskog agenta koji je poslat da donese tajnu poruku američkim saveznicima.

Od 1943. godine i trećeg filma koji je izašao u toj sezoni, Šerlok Holms se više nije bavio špijunskim pitanjima. Rat je u tim filmovima postojao kao svojevrsni eho, postojali su likovi oficira i vojnih invalida, ali su motivacije i slučajevi sledećih misterija postali mirnodopski i uglavnom se vezivali za koristoljublje i druge dijabolične planove.

Našoj publici naročito može biti zanimljiv dvanaesti film u serijalu, Put u Alžir, gde Holms i Votson pomažu rukovodiocima izmišljene države Rovinije. Neki likovi iz ove monarhije imaju imena koja zvuče u namanju ruku jugoslovenski, recimo Mirko i Gubec.

Posle četrnaest filmova Bejzil Retboun odlučuje da napusti serijal. Juniversal je razmišljao o tome da ga odmeni Tom Konvej kog su angažovali da sa Brusom igra Holmsa na radiju ali su na kraju ipak odlučili da serijal okončaju.

Adaptiranje kriminalističkih priča u format od sat vremena na neki način anticipiralo je kasniji razvoj policijskih kriminalističkih serija. One su takođe imale epizode u trajanju od 45 minuta do sat vrmena i predstavljale su okosnicu televizijskog dramskog programa kada je on počeo da se razvija.

Bejzil Retboun se osećao istrošeno posle četrnaest nastupa kao Šerlok Holms ali na kraju ova uloga ga je obeležila za ceo život i ovaj lik je često varirao, ponekad u parodičnom maniru, sve do kraja života 1967. godine.

Sve ekranizacije Holmsa koncipirane klasično, odnosno muzejski i sa idejom da se evocira uspomena na kanon Artura Konana Dojla, duguju mnogo Bejzilu Retbounu, iako ga je on paradoksalno više puta igrao u savremenoj epohi nego u kanonskoj.

Pa ipak, bilo da je to Džeremi Bret u seriji koju sam voleo kao dete, Piter O’Tul, Ijan Ričardson ili sovjetski glumac Vasilij Livanov, koreni njihovih interpretacija vezani su za Retbouna.

Sve do najnovijih modernizovanih uglova sagledavanja Holmsa kakav donose Robert Dauni Džunior, Benedikt Kamberbeč ili Džoni Li Miler, osnov je uglavnom bio baziran na prva dva Foksova filma u ovom serijalu.

Holivud nikada kasnije nije tako sistematski ekranizovao Holmsa. Bilo je odličnih filmova o ovom junaku kao što su Sedmoprocentna otopina Herberta Rosa, Ubistvo po nalogu Boba Klarka sa Kristoferom Plamerom u glavnoj ulozi i možda ponajbolji film o ovom junaku – Privatni život Šerloka Holmsa u režiji Bilija Vajldera, zanmiljivo, smešten u osvit Prvog svetskog rata.

Tek je krajem dvehiljadedesetih, sa ekranizacijom Gaja Ričija i Robertom Daunijem Džuniorom u glavnoj ulozi ponovo pokrenut ovaj lik u formi holivudskog serijala. Za sada su snimljena dva filma i najavljen je treći.

Televizijska adaptacija Stivena Mofata pod naslovom Šerlok, sa Benediktom Kamberbečom u glavnoj ulozi, na izvesni način reformisala je televizijski izraz uvodeći detalje iz digitalne komunikacije na ekran.

Ako imamo u vidu da je Ginisova knjiga rekorda prepoznala Šerloka Holmsa kao najčešće ekranizovanog junaka kog je u preko 250 raznih postavki igralo skoro 80 glumaca, možemo reći da je Retbounova zaostavština izuzetno važna jer je on obojio veliki deo tih rola kao preteča.

Autor Dimitrije Vojnov